BLUD JEDNE ŽENE

Dok ga je slušala o njegovim svakodnevnim obavezama i problemima oko više nego učmalog i dosadnog života, grlila je čašu viskija i palila svoju Eve cigaretu. Jarko crveni nokti su se presijavali, a umereni dekolte naglašavao grudi. Imala je na sebi belu košulju i crnu suknju do kolena, visoke potpetice od 13cm. Tanja je bila menadžer firme na glasu. Bila je ljubavnica svom direktoru Janku, koji ima troje dece i ženu. Janko nije bio čovek koji zavodi svoje sekretarice i poslovne saradnice. Ne. Nikada nije prevario svoju ženu. Dok nije upoznao Tanju. Bio je odmeren porodičan čovek. Tanja je slika i prilika žene koja suviše zrači erotikom na koju ne ostaje imuna ni jedna muška osoba. Kada su je brojne žene pitale, kako uspeva da bude tako privlačna, odgovorila im je da je tajna u stavu i pogledu. Atributi su najmanje bitan faktor. Seksepil je u vatri duše, kako je ona rekla. Tanja se u svojim 30-im godinama nije ostvarila ni kao supruga ni majka, jer nije želela. Njen smisao je bio da bude u neobaveznim aferama i da se skoncentriše na karijeru. Bila je žena koja nikako nije mogla da bude obična žena. Pretvarala se da sluša Jankove brige, žalopojke, pretvarala se da je on najveći i najlepši muškarac u njenim očima. Naravno, pored njega se viđala sa još nekolicinom. Janko to nije znao, jer je bio teritorijalan muškarac. Izgledao je i više nego dobro za svoje godine. No, naravno, kao i svaki drugi muškarac pao je na Tanjin šarm i seksepil. Probudila je u njemu nagone koje nije mogao da smiri. Viđali su se potajno nekoliko meseci. Janko je zaista planirao razvod od svoje žene Mire, koja ga je bez obzira na sve i dalje volela. Ona je poput svake žene, intuitivno znala da je muž vara. Bez obzira na poniženje, odlučila je da ga sačeka da se iživi. Tanja i Janko su sedeli jos pola sata u kafe baru, a nakon toga su produžili u hotelsku sobu u hotel Moskva. Kada je izašao iz toaleta, Janko je ugledao Tanju kako leži pripremljena na krevetu čekajući ga. Bacio se na nju poput izglednelog vuka koji je dugo čekao svoj plen. Bio je opčinjen. Nakon 2 sata, napustili su sobu 216 i svako je otišao u svom pravcu. Tanja se viđala sa drugim ljubavnicima. Jedan je bio student sa pravnog fakulteta, drugi imućni političar a treći muž od njene sestre. Tanja je bila bahata i živela je samo za svoje potrebe. Bila je neodoljiva svima. Crvena uvijena kosa joj je padala sve do dna leđa, a ona je ulazila u novi dan sa težnjom da zavede još nekoga. Ispijala je svoju jutarnju crnu kafu i hodala ka radnom mestu. Ujutru je Janko sačekao u kancelariji. Nije ga očekivala tako rano.

“Otkud ti?” Upitala ga je iznenađeno.

“Rekao sam Miri da se razvodimo. Hoću da živim sa tobom.” Rekao je ozbiljnim tonom. Pogledala ga je. Ovo joj nije išlo u korist. Nije želela muški teret u svom životu. Jedno je bilo da uživa u strastvenoj aferi sa njim, da dobija poklone i da putuje, da ga ponekad sasluša, pohvali, posavetuje, ali nešto sasvim drugo je bilo, da mu pere gaće, čarape, da mu kuva, i ono najstrašnije, da prestane da se viđa sa drugima.

“Vidi, mislim da si prenaglio…možda nije najbolji trenutak?” Rekla je oprezno.

“Zašto? Volim te, šta imamo da čekamo?!”

“Ne znam, iznenadio si me…možda da sačekamo još malo..”

“Kaži lepo da ne želiš.” Rekao je tiho. Ustala je i sela mu u krilo.

“Ne, mili. želim, samo mi treba još malo vremena. Vidi, dugo sam sama i vremenom se čovek navikne na tu samoću, pruži mi još malo vremena…”

“Dobro, slab sam na tebe, mnogo, previše…” Rekao je ljubeći je u vrat zanosno.

“Dolaziš večeras po mene?” Upitala je.

“Naravno. Hoću da isprobaš ono jelo koje sam ti spominjao..” Njegove čvrste ruke su obuhvatale njene bokove.

“Lud sam za tobom..” Promrmljao je tiho.

Tanja je širila je oko sebe miris njenog omiljenog parfema Black Opium. Jarko crvena kosa se presijavala na suncu. U ruci je nosila kafu za poneti. Dobacivali su joj mlađi, stariji, sredovečniji, oženjeni, razvedeni i brojni drugi. Hodala je zanosno. Jedan slikar je pratio i pokušavao u hodu da naslika njene zanosne obline. To veče je čekala u stanu jednog od svojih ljubavnika. Muža od njene sestre. Zoran i Tanja su imali prilično strastven i buran odnos. Nakon morskih plodova i hladnog šampanjca, sedela mu je u krilu posmatrajući ga i više nego provokativno. Ostao bi nem od zadovoljstva. Njenoj vatri nije bilo kraja. Tanja je bila vođena tom neverovatnom strastvenom vatrom. Njihovu vrelu igru je nemo posmatrala jedna silueta muškarca na prozoru. Tanja je zaboravila da se to veče dogovorila da izađe sa Jankom na večeru. Posmatrao je 3 minuta prizor pred sobom u nemogućnosti da se pokrene. Ego mu je bio na nuli. Sve je propalo. Sve mu se srušilo. Rukama je obuhvatio glavu. Hteo je da vrišti. Hteo je da urla. No, ostao je nem i paralisan. Nečujno je napustio Tanjin stan.

Sutradan je Tanja odlučila da iskoristi slobodan dan. Pre podne je uživala u kafenisanju i doručku sa prijateljicama. Prepričavale su jedna drugoj dešavanja iz njihove omiljene serije. Nakon toga je otišla na ručak kod svojih roditelja. Posmatrala je svoju nekadašnju spavaću sobu. Ovde je provodila mnogo vremena. Bila je izgubljena tinejdžerka kojoj je srce bilo otkinuto u 4. godini srednje škole. Bila je u dugoj vezi sa Maretom. Poznatom facom iz kraja. Ostavio je nakon 4 godine veze oženivši se ubrzo sa drugom. Od tada je u njoj dosta toga počelo da se menja. Od tada je odlučila da zameni ljubav za strast. Stvorila je uverenje da ljubav boli, a da će je strast održavati na bezbednom rastojanju koje ne uključuje vezivanje za bilo kog muškarca. I da, želela je da se sveti muškarcima. Zauvek.

Zatvorila je vrata svoje sobe, i pozdravivši se sa roditeljima krenula u šetnju pored reke. Vetar je duvao prilično. Jesen je bila hladnija nego ikada. No, ipak je volela povremeno da se osami. Na poslu su stalno bile gužve, a ona je tako želela ponekad da bude sama sa sobom. Hodala je polako. Potpetice su odzvanjale. Primetila je da je prilično tiho. Ljudi su uglavnom bili na poslu. Ona je bila srećna što može da ukrade vreme za sebe. Ko zna...možda nekad uspe da se prepusti ljubavi. Ko zna, možda se pojavi muškarac koji će je iščupati iz strastvenih odnosa, razmišljala je. Možda je ta silna strast od nje pravila nešto što ona suštinski nije. Ta strast je od nje pravila neiživljenu ženku koja drugima isključivo služi za parenje. Odjednom je shvatila koliko radi loše stvari drugima, i koliko je ta ista strast koja je navodno držala ne bezbednoj razini, možda odvela u potpuno drugom pravcu. Hah, mora da je poludela. Zbog čega li joj uopšte dolaze ovakve misli? Razmišljala je. Njene misli je prekinuo snažan odjek. Gromoglasni odjek. Okrenula se. Zazvonilo joj je u glavi. Videla je Janka pred sobom. Držao je pištolj u ruci. Pogledala je ka dole. Jedna crvena mrlja se ocrtavala na njenom stomaku. Ista jarko crvena boja koju je imala na noktima. Sada je ta boja bila svuda na njoj. Prelivala se. Jauknula je stravično i pala na kolena. Tresla se. Drhtao joj je svaki deo tela. Pokušala je da pogleda gore u Janka, no, nije uspela. Nije imala snage. Nije mogla ni da sastavi reč. Osetila je stravičnu hladnoću. Užasnu hladnoću. Nikada takvu hladnoću nije osetila. O da. Tada je shvatila. To nije bila hladnoća tela, nego hladnoća duše. Njene duše koju je u takvo stanje dovela strast. Shvatila je. Htela je da zaplače, ali ni za to nije imala snage. Osećala je kako je dodiruje hladan beton. A onda je zatvorila oči. Janko je nemo posmatrao prizor pred sobom. Nakon toga je bacio pištolj u reku i napustio mesto zločina.

Jedan slikar je nekoliko meseci završavao crtež koji mu se kako kaže, urezao u memoriju. Bilo je tu nekoliko Tanjinih fotografija kako šeta ulicom u provokativnoj odeći. Reakcija muškaraca kada bi prošla pored njih. Njen pogled negde u daljini. A onda...njena poslednja fotografija. Šetnja pored reke i pogled u daljini. Na poslednjem crtežu je naslikano njeno telo kako beživotno leži na betonu.