KOBRA - ODLOMAK II

Vodiči nisu pogrešili. Muškarci su padali hipnotisano na moje telo, govor, hod. Imala sam koga sam želela. Rasturila sam brak jednom poznatom hirurugu koji je imao petoro dece. Izluđivala sam ga u krevetu. Zbog jebanja je bio spreman da ženi da svu imovinu samo da bude pored mene. I bio je, jedan period, dok mi nije dosadio. Zvao se Petar. Bio je mazohista. Prikriveni. Slušao bi preko telefona kako se jebem sa drugima. Bio je cenjen i uvažen od strane svih, ali manji od makovog zrna – od strane mene. Volela sam da ga ostavljam, pa da mu se vraćam. Bio je van sebe. Davao je gomilu para na esencije koje smo prodavali. Kopnio je. Bio je bled. A mene je sve to zabavljalo. Kada bi dotakao dno – vratila bih mu se. Sve bi mi oprostio – kada bi me osetio. Kao nekom magijom, kada bi osetili moje telo – ne bi više bili svoji. Koga god bih pogledala – bio je moj. Osim onog tupavog sveštenika koji i dalje melje po emisijama o opasnosti nju ejdža. Prijatelju, zovi kako želiš, ali ljudi ovo žele. I ti tu ne možeš ništa.

Andrej je radio sve više i više na meditaciji i jogi. Ležali smo na parama. Znala sam da podvodi svoje učenice. I zbilja, svaka ga je posmatrala kao božanstvo. Postajale bi zavisne od njegovih priča, njegovog tela. Bili smo – ubistveni tandem. Bili smo zmijski tandem. Usavršila sam i veštinu jednog plesa. Na koji su muškarci padali. Pre nego što bih se skinula, lagano sam uvijala bokovima, skidajući deo po deo odeće, bilo je to nalik trbušnom plesu ali ne baš isto. Lagano bih igrala uz zvuke orijentalne muzike, namazana uljima, zalegala bih na krevet šireći noge najviše što mogu. Svaki bi svršio dok me je posmatrao. Vodiči su mi otkrili u toku meditacije da je to – zmijski ples. I da je moj simbol – zmija. Ona koja se uvija polako i postepeno oko svog plena. Ona koja plen posmatra i proučava iz daleka. Ona koja – ne može biti zavedena. Ona koja proždire plen i isisava njegovu krv do smrti. To sam bila ja. Hana. Zmija. Prikriveno i suptilno – obožavala sam da zavodim učenike iz škole. Svaki od njih je bio uveren da je za mene jedan jedini i poseban. Svakome bih se predala telesno do kraja. Zadovoljila bih ga do krajnje granice. Uništavala psihički i tražila dokaze ljubavi koliko sam mogla. A nakon toga bih ga odbacila. Dolazili bi polu ludi u školu. Neki su čak pravili scene. Obezbeđenje ih je lagano udaljavalo. Jednostavno, Andrej i ja, radili smo šta smo želeli. Kada bih pozvala roditelje – prekidali bi mi vezu. Prokletnici. Odvratnici. Prezirala sam ih. Jednom prilikom sam otputovala poslovno u Cirih i pronašla njihovu adresu. Majka mi je zalupila vratima pred nosom. Razvalila sam vrata.

“Kako možete da me ignorišete? Ja sam vaše jebeno dete?!” Urlala sam gledajući je u oči. Gledala me je kao da gleda čudovište.

“Hana, tebi je mesto na lečenju, a ne na televizoru. Žao nam je, ali nije dobar trenutak da budeš ovde, imamo važne goste.”

“Neka mi puše kurac vaši gosti!”

“Hana dosta! Ukoliko se pojaviš još jednom, pozvaćemo policiju!” Rekla je moja rođena majka i zalupila mi vrata pred nosom. Istu noć sam u hotelu u Cirihu kovala plan osvete. Draga majko, sa ćerkom se ovako ne postupa. Draga majko, zbog vas sam postala zver. Draga majko, sada ćeš osetiti šta znači kada stvoriš zver. Najslabija karika moje majke bio je njen mlađi ljubavnik Draško. Studirao je medicinu. Bio je dobar dečko. Otac je takođe imao ljubavnice stoga ga nije bilo briga za majčinim tajnim životom. Saznala sam sve o Drašku i spojila se sa nekim ljudima u Cirihu. Zbog toga sam se zadržala duže. Platila sam jednom ozbiljnom tipu da eliminiše Draška. Majka će jednostavno rečeno – umreti od tuge za njim. Volela ga je, školovala i godinama bila uz njega. Sada je kraj. Ovo je moj potpis njoj. Svima.

I tako, seminari su se ređali, zapošljavali smo mnogo ljudi, Andrej i ja smo bili popularni na čitavom prostoru Balkana. Poklanjali su nam se budistički monasi i mnogi drugi. Izbacili smo u prodaju i kapi sreće, koje su imale dejstvo koje umiruje. Konzumirali bismo svašta – kako bi delovali smireno. Od kapi, do bensedina, do kokaina i najboljeg viskija. Ponekad bismo zamolili naše vodiče u toku meditacije ili asane putem joge – da nas umire, tako da ljudima uvek delujemo uljudno, nasmejano i smireno. To je bila svrha. Obmana i samoobmana. No, nama to nije teško padalo. Činilo smo sve za novac, slavu i moć. Proživljavala sam čak i neke nove stvari. Vodiči su mi darovali nove moći. Putem otvaranja trećeg oka, mogla sam da predvidim određena dešavanja, misli drugih ljudi, namere i ostalo. I Andrej je isto. Postali smo opasan tandem. Jedinstven tandem. Niko nije mogao da nas prevari – a mi smo sve druge varali. Normalna osoba ne bi mogla da podnese dugo ovakva unutrašnja stanja. Emocije su varirale, osećali ste se natprirodno i nadljudski. Primećivala sam da je nekoliko zaposlenih počelo da se koleba oko astrologije, dali smo im otkaz pre vremena. Svako ko posumnja u ovu priču – biva izbačen iz iste, jer ovde su svi morali biti stoprocentno. U potpunosti. Nisu nas zanimali njihovi životi. Želeli smo ih ovde, u svemu ovome i do kraja. Marijana je nizala uspehe, te smo je unapredili u energetskog psihologa. Radila je u astrološkom delu, delu marketinga i rada na čakrama. Ljudi su je voleli jer je imala milo i naivno lice, baš kakvo nam je bilo potrebno. Dozvolila sam joj da gostuje u emisiji i govori o horoskopu. Nakon toga smo je Andrej i ja izveli na večeru i častili tajlandskom masažom u najboljem salonu. Privlačila je ljude. I  kao takva, bila nam je neophodna. Zapošljavali smo žene u klimaksu, mlade i naivne devojke, empatične, lakoverne i labilne, i muškarce koji nisu ništa posebno postigli u životu. I da, bilo je tu  nekih sa poremećajima ličnosti, jer su već i sami bili ubeđeni da su predodređeni za više stvari, ali smo ih držali na distanci sa novinarima, i bili su plaćeni manje od ostalih.

U tom periodu, primećivala sam da sve više ljudi zaneseno priča o zakonu privlačenja, da zaneseno tetoviraju Jin i jang, i astrološke simbole. Sve više njih je vršilo naklon astrolozima, jutjuberima koji su pričali o Vortexu, sve više njih je redovno odlazilo na čišćenje čakri, ajahuaska tretmane, sve više njih je govorilo o Abrahamu Hiksu i Nil Donald Volšu. Sve smo to mi pokrenuli. Bila sam ponosna na našu misiju. I bila rešena da je širim sve više. Pored nas, poklanjali su se i jednoj motivacionoj govornici koja je bila idealan kanal za prenošenje priče o zakonu privlačenja. Bila je poput nas – spremna na sve. Mi grabljivci, jesmo bili opasni za ovaj svet, ali zato što je ovaj svet pun naivnih i lakovernih budala. Da li smo im mi zbog toga krivi? Ne. To veče sam proslavila sa jednim poznatim oženjenim političarem u restoranu uz večeru i najbolje vino. Bio je prelep, privlačan i muževan. 7 godina stariji od mene. U dosadnom braku i napornom poslu. Nakon večere, jebali smo se 5 puta kod mene u stanu. Bio je zadivljen. Bio je opsednut. Znala sam. Biće moj. Razvešću ga od žene a nakon toga – učiniti sa njim šta žeilim. Pomislila sam dok sam posmatrala svoju dugu plavu kosu i golo telo u ogledalu preko puta našeg kreveta gde smo ležali. On je spavao snom pravednika, a ja sam kovala svoje nove planove.