PATNJA JEDNOG MUŠKARCA

Stari dobri Buk je izrekao toliko mudrosti. A jedna od njih je i da je, mnoge prave ljude, uništila žena. Čak i najveći duhovnici govore da od žene zavisi kakav će muškarac biti. Da li će ga pretvoriti u jagnje, ili pak u razjarenog vuka. Tako isto mi se svojevremeno ispovedao i poverovao Mare, jedan frajer sa Vračara, koji je patio za nestalnom devojkom koja je čini se, bila jedina u koju nije mogao duševno da pronikne, i koju pak, nije mogao da ukroti. Uz šolju kafe i čašicu ljute rakijice koju je salivao u sebe kao vodu, prepričavao mi je povremeno dešavanja. Slušala sam ga pomno i pokušavala da proniknem u njegove krupne ali tužne braon oči, u kojima je isijavala silueta jedne žene.

“Sara je mirisala zaista fino. Izgledala je prefinjeno u svojoj skupocenoj haljini Dior. Tokom večere sam slušao priče o njenim drugaricama, putovanjima, dešavanjima i ostalim ženskim stvarima. Nakon večere smo otišli kod mene u stan. Bila je privlačna, ali nisam mogao da dostignem vrhunac sa njom. Njene pozamašne grudi, ni ravan stomak, nisu u meni budili gotovo ništa. Bila je privlačna a tako obična. I da. Nije bila Karolina. Zamislio sam Karolinu na trenutak. Vrhunac je konačno bio tu. Zapalio sam cigaretu nakon toga. Ovo je greška. Sve je greška.

“Šta će ti pljuge? Batali to..” Rekla je grleći me s leđa. Njeni dodiri su mi bili tako teški.

“Hoću..” Izgovorio sam odsutno.

“Ta te je lepo udesila, ne ličiš na sebe.” Rekla je besno. Žena ti nikada ne oprašta drugu ženu. I kada misli da je oprostila, zapravo nije.

“Jebiga.”

“Što si me zvao?”

“Ne znam..”

“Teraj se bre!” Skočila je besno sa kreveta oblačeći se.

“Okej.” Izgovorih ravnodušno. Na pamet mi je pala sjajna ideja. Da potražim Karolinu. Kada je Sara konačno izašla iz stana, zaputio sam se prema Karolininom stanu.

“Otkud ti?” Upitala je iznenađeno sa vrata u braon uskoj spavaćici. Kosa joj je bila razbarušena. Nije imala ni trun šminke. Bila je tako privlačna. Grudi su joj savršeno dolazile do izražaja kroz čipku od spavaćice. Počeo sam da je ljubim snažno pribijajući je uz vrata. Uzvratila mi je. “Nedostajala si mi, mnogo..” Rekoh isprekidano. Odneo sam je na krevet. Dopustio sam njoj da radi šta želi. Ljubila me je po vratu, stomaku...a zatim je sela na mene. Sela je i divljala pet minuta. Bio sam gotov i van sebe. Gledao sam je hipnotisano. Ležali smo jedno pored drugog i ćutali.

“Nedostajala si mi mnogo…” Rekoh nakon ćutanja.

“Možda nismo trebali ovo da uradimo.” Rekla je nesigurno.

“Možda, ali jesmo..”

“Kako si ti?”

“Usrano. A ti?”

“Isto.”

Volela je da ćutimo tako zamišljeni. Ležali smo i posmatrali noć koja je skrivala svoje tajne. Osećao sam da joj je potrebnija nežnost i ljubav više od samog života, ali nisam mogao da shvatim šta joj se to dešavalo. Zagrlio sam je. Pribila se uz mene.

“Nadam se da ćeš što pre uspeti da se dovedeš u taj tvoj red..” Rekao sam joj. Pogledala me je nežno.

“Nadam se i ja. Možemo da se viđamo do tada, mislim, neobavezno..”

“Ja ne želim neobavezno sa tobom.”

“Znam, ali za sada sam izgubljena…možemo da budemo prijatelji onda..”

“Da, prijatelji..” Ponovih sjebano paleći cigaretu. “