PEČAT IZ STRASTI - ODLOMAK III

“Radiš li to namerno ili nisi svesna?”

“Čega?” Upitah zbunjeno.

“Flertuješ. Prilično flertuješ.”

“Ne radim to, samo sam normalno odgovarala na njegova pitanja koja mi je postavljao.”

“Da, ali ti ne vidiš sebe dok pričaš, flertuješ. Mogu da zamislim šta mi tek radiš iza leđa..” Rekao je ispivši svoje piće na eks. Gledala sam ga.

“Šta lupaš? Otkud sad ovo? O čemu se radi?”

Upitah uzrujano.

“Udata žena ne može tako slobodno da komunicira sa svima.”

“ Ja komuniciram sa dosta ljudi zbog knjiga, šta hoćeš da budem?”

“Nije to problem, već način na koji razgovaraš sa svima, ponekad se pitam šta si radila pre mene.” Pogledah ga.

“Znaš kako, ja odoh, nemam snage za ovo.”

“Sačekaj, ne možeš sada da odeš, zajedno ćemo.”

“Ne mogu da slušam ove pridike ničim izazvane.” Rekoh i popih vino na iskap. Mrzela sam tu bespotrebnu ljubomoru. U početku mi je godila, sada je zaista ne shvatam. Preispitivala sam svoje ponašanje i način na koji razgovaram sa drugima. Nijednog trenutka nisam primetila da delujem kao da flertujem. Vratili smo se nervozni kući. Čitavo vreme je zahtevao da razgovaramo. Izbegavala sam ga. Nisam imala snage da ga slušam.

“Rekao sam da želim da pričamo sada!” Rekao je i ustao sa kreveta.

“Ti hoćeš da se svađaš, a ne da pričaš.”

“Samo ne želim da se ponašaš kao kurva.” Rekao je prišavši mi.

“Završavam ovaj razgovor, skloni se.” Zaustavio me je kada sam krenula ka spavaćoj sobi.

“Klaudija moraš jebeno da me poštuješ, degradiraš me kad god stigneš.”

“Mislim da ne možemo da se uklopimo, ti ne možeš da prihvatiš moj život, ja ne mogu da se korigujem prema tebi, ne vredi.” Rekoh izmorena od svega. Bilo mi je dosta svega. Bilo mi je dosta borbe za bilo koga, i za bilo šta. Nije mi se dopadala njegova ljubomora niti uslovljavanje. Pogledao je u stranu. Dok sam posmatrala njegove crte lica shvatih da ga ja uopšte ne poznajem. Pogled mu je bio nedokučiv. Pognuo je glavu.

“Ja ću se ubiti ako me ostaviš.” Rekao je. Osetila sam snažan ubod u stomaku. Blagu oštricu koja najavljuje nešto ne tako dobro. Neka knedla je stajala u grlu. Osećala sam strah kako se prikrada poput starog dobro poznatog lopova.

***

Vesti su se nizale. Ubistva žena su se nizala. Kad je kraj ovoj fami? Pitala sam se, ali nisam uspevala da shvatim. Ugasila sam televizor i trudila se da ignorišem strah koji me je opsedao. Sve smo mi zapravo bile sa istom osobom. Sve smo mi prolazile kroz isti košmar. Na ovaj ili onaj način. U snu ili javi. Koliko je žena bivalo ubijeno u najranijoj mladosti? Zašto? Zašto pobogu? Posmatrala sam lice u novinama ubijene devojke. Izgledala je kao lepotica iz bajke. Lepotica koja je zauvek zaspala. Nisu sve lepotice bivale sačuvane od strane zveri. Neke zveri ubijaju svoje lepotice. Nekim ženama nije bilo suđeno da prežive. Meni je izgleda bilo. Njen ubica je imao predatorski pogled. Imao je pogled muškarca sa kojim sam delila postelju. Njegov isfolirani osmeh, i njegovu facu. Svi oni predstavljaju jednog te istog viteza u crnom koji svojim otrovnim prahom manipuliše i truje žrtve oko sebe.