SERGEJEVA LJUBAVNICA

“Madam, želite li da još malo rashladimo vino?” Upitao je konobar Lenu dok je zasenjeno posmatrao njenu figuru pod tamnim odsjajem mesečine. Kakva žena, razmišljao je. Toliko je lepih žena video do sada, ali nijedna nije bila poput Lene. Ma, ni blizu. Zapravo, toliko je video lepših žena od Lene, ali nijedna nije bila kao Lena. Kretala se neverovatnom lakoćom, obline su joj podrhtavale dok je gledala visoko uzdignute glave pred sobom, gusta duga kosa je širila neverovatan opojni miris. Lena je imala zapravo nekonvencionalnu lepotu. Nije bila preterano lepa, ali je bila neverovatno strastveno privlačna. Plenila je erotikom. Neke žene se rode sa tim. A neke i umru zbog toga. Širila je i stvarala strasan erotski naboj iz sebe. Bila je neverovatna. Osmehnula mu se i rekla: “Ovako je u redu.” Sa svojim čarobnim glasom. Klimnuo je glavom i otišao do šanka. Ubrzo joj se za stolom pridružio najpoznatiji slikar u gradu, Sergej. Gledao je hipnotisano, onako kako samo slikar može da gleda svoju muzu, i onako kako samo muškarac može da gleda ženu svog života. Za Lenu se pričalo da želi uz sebe moćne muškarce, a ujedno i umetničke duše. Nije birala sredstva da bi došla do cilja. Kažu da za nju ništa nije bilo sveto, osim nje same. Kažu da je bila najveća grešnica koja je hodala planetom zemljom, i da je rasturila mnogo brakova. Kažu da je imala čaroban pogled koji bi muškarce jednom rečju omađijao i dovodio do neverovatnog erotskog ruba. U početku je Sergeju bila samo muza, a kasnije je postala i ljubavnica. Posvećivao joj je svu svoju pažnju i sve fotografije nazivao po njoj. Gledao je nemo celo veče, kao i većina muškaraca u restoranu. I onih oženjenih, zauzetih i slobodnih. Lena je bila centar te večeri. Kažu da je za muškarca žena njegovog života, ona koja ga dovede do ponora strasti koji ga ujedno vodi do najstrašnije ivice pakla kada izgubi tu ženu. Lena je ponela titulu fatalne žene još pre nekoliko godina, kada je poznati glumac izvršio suicid, pre koga je ostavio pismo u kome otvoreno piše koliko je voleo Lenu, ali da mu ta ljubav nikada nije bila uzvraćena, i da bez nje, njegov život ne poseduje smisao. Sve žene su se plašile Lene. Plašile su se jer su znale da nema tog muškarca koji bi joj odoleo. U novinama bi izašla slika Lene, kada bi na popularnim proslavama obukla usku crvenu haljinu koja skromno ističe obline, stavila jarko crveni ruž i prošetala salom. Svi bi je gledali zapanjeno.

“Obrve su joj čupave. Ima celulit. Grudi su joj više opuštene nego čvrste. Baš je fuksa.” Govorkale bi međusobno ljubomorne žene čiji muževi ne bi zaspali čitavu noć razmišljajući o Leni. Lena bi brzo izgustirala svakog muškarca, i ostavila ga. Bila je slobodnog karaktera. Šetala bi se gola po stanu, a Sergej bi uživao u pogledu na njenim golim oblinama. Nikada nije mogao da je se zasiti. Ni telesno ni duhovno, te je jedan dan doneo odluku da ostavi svoju ženu Milicu zbog Lene. Lena je naredno veče sedela pred velikim ogledalom i posmatrala svoje lice. Na stočiću je stajao viski sa malo više leda i do pola dogorela cigareta koja je na sebi imala trag Leninog ruža. Leni su suze išle niz lice. Prvo malo, gotovo neosetno, a zatim snažno. Poplava suza. Jecala je i kroz jecaje izgovarala reči isprekidanim tonom: “O zašto si otišao? Zašto si me ostavio? Volela sam te više od sebe! Skote!” Presavijala bi se od bola koji je grčio njeno telo prisećajući se teških slika iz prošlosti i svoje prve i jedine ljubavi. Bol je razarao čitav pleksus i grudni koš. Ruke su joj drhtale od plakanja. Kada se isplakala, umila je lice, i osmehnula se pogledavši svoj odraz u ogledalu. Zapalila je cigaretu i udahnula duboko. Odsjaj mesečine joj je odvlačio pažnju.