SULUDA NOĆ U NIZU

“Kome se raduješ, ko zmija uvijaš, s kim me sahranjuješ, jedini san mi ubijaaš....“Pevala je Yu grupa za srpsku Novu godinu. Te godine sam bila prva godina na faksu, i pamtim je po brojnim izlascima i žurkama od jutra do sutra. Kako te večeri nisam imala pametnija posla, dogovorih se sa Tijanom, ortakinjom sa faksa, da srpsku Novu godinu dočekamo u jednom lokalu na uglu Makedonske. Sređivala sam se i šminkala čitavo veče. Dopadao mi se njen ortak Marko, koji je onako bio više povučen tip, ali je fizički bio potpuno moj tip, što meni tada površnoj klinki nije ni malo smetalo. Cilj mi je bio tada da se samo i isključivo dobro provedem. I da. I da zaboravim svog bivšeg dečka za kojim sam i dalje patila. Marko je tu došao kao savršen mamac. Da zaboravim bivšeg i da se dobro provedem. Može li bolje? Kada smo stigle u lokal, ispijale smo guaranu, a kasnije smo prešle na belo vino. Veče je počelo uveliko dinamično, Yu grupa je pevala neumorno, ređali su se brojni Ex Yu hitovi, a mi smo ćaskali i pili. No, Marko je bio prilično povučen. Smeškao se, ispijao neki bezalkoholni koktelčić i pričao sa ortacima. Ja nikada prva nisam startovala frajere, stoga ni tada mi nije palo na pamet da započinjem razgovor. Par puta me je dodirnuo po kosi, i to je bilo to. Slala sam Tijani upitne poglede, nagoveštavajući joj ponašanje njenog ortaka koji je očigledno bio šonja, no, ona bi mi podjednako začuđeno poput mene, samo slegnula ramenima i nastavila da pije. Negde, u toku večeri, dok sam uz ko zna koje vino pokušavala bivšeg da zaboravim, kao i činjenicu da se Marko prebacio za drugi sto kada su mu došli ortaci, Tijana mi priđe s leđa:

“Ne kapiram ovog debila Marka. Svi ga sprdaju što se plaši da te muva..” Rekla mi je.

“Očigledno je šonja..” Uzvratih. Stigla je srpska Nova godina, čestitali smo jedni drugima, a veče se zahuktavalo. Šonja Marko me je samo stidno posmatrao poput dečaka iz obdaništa, u nemogućnosti da se pokrene i načini prvi korak. Izgubila sam svu nadu da će ikada prići. Batalila sam. Ispijala sam čašu za čašom a onda nagovorila Tijanu da mi naruči votku. Pitala me je da li sam sigurna da želim da mešam votku sa vinom, rekla sam da jesam. Ovo je bilo moje veče! Ovo je bilo veče mog nesuđenog ili pak suđenog pijanstva! Konobar me je gledao kao da sam sišla sa uma. Ja i neka plavuša koja je sedela za šankom smo navijale votku za votkom. Odjednom mi je bilo toliko dobro. Votka mi je grejala telo, i dušu i srce. U trenutku ispijanja čaše za čašom, primetih da se Marko ljubi sa nekom štreberkom za susednim stolom. Mala i zdepasta. Okej. Tijana je posmatrala moju reakciju.

“Šonje su uvek išle uz prosečnjakinje, jel znaš?” Frfljala sam joj pijana. Ona me je grlila i tešila. Plavuša i ja smo crkavale od smeha iz ko zna kog razloga, sve dok nam nije toliko pozlilo od mešavine votke i vina da smo držeći se za ruke i pridržavajući se uz zid kafića uletele u toalet na turu užasnog povraćanja. Tijana je uletela u toalet da mi drži glavu. Nakon ture pegliranja, vratile smo se unutra i pevale glasno “Kome se raduješ“ od Yu grupe. Ja sam se u tom mentalnom haosu i pijanstvu setila bivšeg i počela da plačem. Plakala sam zbog činjenice da ga toliko teško zaboravljam i pitala se gde li je on sada, i kako čeka ovu srpsku Novu godinu. Neki lik je stajao pored mene i plakao za svojom bivšom devojkom koja ga je otkačila. Ja sam njega tešila, a on je mene tešio. Ja sam njemu pričala svoju priču, a on je istovremeno vrteo svoju priču. Niko nikog nije slušao, i samim tim smo se lepo isćaskali. Tijana je u tom trenutku istripovala da plačem zbog Marka i poletela da mu očita bukvicu. No, ja sam trčala za njom objašnjavajući joj da ne plačem zbog Marka. Tako je nastala čitava pometnja u pabu te noći. Marko je otišao sa štreberkom gajbi, verovatno da igraju šah ili da polemišu o Pitagorinoj teoremi, a ja sam se doteturala do taxija pijana, luda i depresivna. Ćale me je u pola noći zvao da mi čestita Novu godinu. Naravno, provalio je da sam pijana kao letva, iako sam se trudila da zvučim normalno.

“Đavo da me nosi ako ti nisi pijana..” Rekao mi je.

“Ma bre, muškarci su stoka! Eto.” Govorila sam pijano dok sam ranom ledenom zorom išla ka stanu. Boga pitaj kako sam potrefila kapiju.

“Ajde, ajde na spavanje…biće to sve dobro. Suđeni se pojavi kad se najmanje nadaš..”

“Valjda. Previše je bilo magaraca..” Rekoh. Ukomirala sam se čim sam dotakla krevet. Ujutru sam objašnjavala Ketrin kako me je štreber Marko ispalio. Ona me je tešila da se toliko napila da se ni ne seća šta je sve pila. Bile su to lude godine naše lude i bludne mladosti. Mladost je zelena i nezrela. Dan kasnije sam sedela i ispijala kafu sa Ružom, ženom koja je čuvala moju mlađu sestru i koja nam je bila kao član porodice. Prepričavala sam joj dogodovštine od prethodne pijane večeri.

“Pa lepo ti ja kažem. Previše si atraktivna za šonje. Ako želiš šonje pored sebe, moraćeš da zavežeš dve kikice, da skineš šminku, obučeš rolku i šarenu haljinu.” Govorila je Ruža dok je pila gutljaj kafe. Smejala sam se.

“Baš tako je izgledala ova sinoć što se smuvala sa Markom..”

“Pa eto ti..” Nastavile smo da tračamo čitav dan, dok je napolju padao sneg. Zima je bila led ledena, a ja sam taj dan otišla da se pržim u solarijumu. Na displeju od telefona je sijala sms poruka. Manda. Uvek je bio tu kada je bio potreban da me nasmeje, uteši, zagrli, razgovara. Osmehnuh se. I da. Marko mi se javljao nekoliko godina kasnije. Slao bi po nekoliko poruka dnevno. U gradu bi stajao i stidno me posmatrao. Sve bih iskulirala.